vodi me sa sobom - Banovci (1969)

[revox]

 
Ne znam zašto si pomislila da su zdravstveni problemi u pitanju? Meni to deluje simpatično, slatko, jer konačni rezultat samo izaziva osmeh na licu onako ničim izazvan, bez obzira gde se nalazio, poneki odlutali pogled u daljinu iz čista mira… Meni to ne smeta, čak šta više prijatno je osećanje koje govori suprotno mojim godinama, čini me zadovoljnim, čini da se osećam onakvim kakvim samo stanje uma može čoveku davati snagu i elan da kroz život ide punim gasom. Nema tu mesta zdravstvenim problemima. Možda sam i pogrešio što sam ti napisao to, ali ja jednostavno prezirem laž, neiskrenost… Možda i sad grešim dok ovo pišem? Pametna si, pa je i ovo možda suvišno objašnjenje.

Hvala za konstataciju da nisam staromodan, mada moram biti iskren, često to pomislim gledajući ljude oko sebe. Sve mi se čini da se nešto promenilo, pogotovu sa mlađim generacijama. Sviđa mi se kod tebe, što iako si mlađa od mene, imaš meni veoma blizak način razmišljanja. Ili sam ja okružen nekim nezrelim i neodgovornom ljudima, u okolini, na poslu…

Eto, mali napad iskrenosti, al ko što rekoh, jednostavnije je u životu igrati otvorenim kartama ne izlažući sebe da se upletem u klupko laži, kada se više ne zna šta je bilo, šta će biti i šta se događa. Nadam se da ti nisam sad napravio preveliku mozgalicu i da ti nisam ostavio previše toga za čitanje između redova.
Jednostavno takav sam, sve što radim u životu volim da radim do kraja, najbolje… možda to i nije savršeno, ali je iskreno i sa velikim uživanjem.

Milan

[vodi me sa sobom]

Ma salila sam se jer sam razumela tako tvoju prethodnu poruku, zato sam aludirala na zdravstvene probleme! U svakom slucaju je sala u pitanju. Nadam se da se ne ljutis?

Skroz si mi ok i mislim da se toliko ni ne uocava razlika u godinam, sad da li zato sto si ti "detinjastiji" ili ja "matorija" to ne znam, mada ni nema veze!

I naravno drago mi je sto si iskren, jer sam i ja takva!

[revox]

Naravno da se ne ljutim! Mada si uspela u trenutku da me štrecneš, dok se nisam opasuljio. 
A sad oko zdravstvenih problema… pa tu su, al nekako mi je drago zbog njih, čak mi i ne smetaju. Pozitivni neki problemi. 
Znaš, nekako kakva su vremena, iznenadilo me je da naiđem na nekoga s kim se kapiram na prvu loptu. Odvikne se čovek od toga, ali ko što rekoh, nikada ne treba izgubiti nadu.
A što se godina tiče, pa i nije neka neverovatna razlika u godinama, a o tom tvom epitetu „matorija” ne želim da raspravljam, jer niti sam pomislio, niti rekao. A i neću! Uostalom, ja još nisam napunio 49, pa se još uvek švercujem i koketiram sa manjim brojem.  (doduše mogu još malo da to radim, al daleko je zima. Ima i to godišnje doba svojih čari!)
Napiši šta radiš u slobodno vreme (ako želiš, naravno), i bilo bi mi jako drago da znam tvoje ime. Onako, kad gledam da li ima porukice, mislim da vidim da li mi je ..... odgovorila, pa mi to nešto kuso. Sad mogu ja da ti zadenem i neki nadimak od milja, al…
Pozz 
M.

[vodi me sa sobom]

Da. Ono sto je zaista iznenadjujuce je to da smo se ali bukvalno na prvu loptu skapirali. I drago mi je zbog toga!
ma salim se ja malo, mada mi nije ni problem da kazm da sam matorija jer prosto klasifikacija po godinama tako kaze... Mada sam ja i dalje za onu opciju da sam mlada, jer se mladoliko osecam!
Bas si me naveo da razmisljam o tome sto si rekao za ime. Naravno da nije problem da kazem kako se zove, ali mi sada jos interesantnije da mi ti das nadimak i da to bude nesto nase interno! Sta mislis o tome?

[revox]

Naravno da nije, razmišljao sam i ja o tome. Izgleda da će morati tako. 
Sve imam utisak da si opet ostavila komp upaljen, jer sad je ipak 4,20 ujutru. Tek sam ustao, smućkao sam nesicu, pa polako da dođem k sebi. Radim od 6. ipak mi treba vremena da se malo spremim i stignem na vreme. Suviše sam veliki hedonista da bi propustio uživanje u svakodnevnom ritualu polaganog spremanja. Shvataš da nisam lud za jurnjavom, jednostavnije mi je da ustanem malo ranije, nego posle navrat-nanos. Uvek sam bio pobornik toga da krenem 5 minuta ranije, nego da posle jurcam i nerviram se da li ću stići. Neko bi rekao da sam previše proračunat, al šta ću mu ja. 
Još uvek sam kao mače koje je tek progledalo, al nisam odoleo a da ne pogledam da li si mi pisala. Eto sad i ja buljim u ekran, malo kao izoštravam pogled da pišem, možda i ima koja greščica.
Idem da se tuširam, pa žu ti pisati. Nadam se da će ovo da prođe do večeras, taman da napravimo i jedno večernje druženje.
 

P.S. zaboravi na klasifikacije, to su stvari koje nam drugi nameću. Mnogo mi je lepo što se družimo.

[vodi me sa sobom]

Ne mogu da verujem da tako rano vec kuvas sebi kafu?! Svaka ti cast! Ja sam od onih koja isto vodi racuna o tih 5 min, ali da ostane u krevetu i da dremne jos malo, a ne da stigne ranije Nije valjda da i subotom radis od 6h!? I da, bio si u pravu komp mi je ostao upaljen pa sam se sada probudila i to skontala

[revox]

E da, dušo moja draga. Subota, rano jutro al meni ne smeta… to bi jutros, ali sada je veče.
Svašta sam ti imao reći tokom popodneva, ma mi se nekako smutilo u odsutnim trenucima.
Lepo je za to interno, naše, sve mi se čini nekao prisno. ma šta ga ja znam, lepo je…

Da, radim subotom, nekad i nedeljom, al ko što ti rekoh, to mi ostavlja neki dan slobodnim.
Ma kako me pomeraš, to jednostavno nije normalno. Ili ja to ne treba da ti pričam…
Prođe dan, ko rukom odnešen, a ja kao sve nešto sa tobom pričam. Misliš li da to nije normalno…?
Kafa? Pa meni nije teško da smućkam neku valjanu. Razgaljuje dušu, a i dobro mi čini.
Nikada te nisam pitao,  imaš li dece? Nije mi baš najjasniji tvoj opis profila… U današnje vreme sve je nekako normalno, pa tako i tvoja situacija. Nisam ni ja bolji, al gura se dalje!

Jedva čekam tvoj odgovor, a do tada lepo mi ostaj i sanjaj…
M.

[vodi me sa sobom]

Pa koji ti dan uopste imas slobodan? :)Pa ti to sve sto si imao u toku popodneva da podelis samnom, to mozes i sada da kazes!

Kako to mislis da te pomeram? Drago mi je ako ja ucestvujem u tome da ti brze prodje dan! Sto se tice dece, imam dvoje. Razvedena sam, ali ne razumem sta ti nije bilo jasno u profilu?

I ja tebe pozdravljam i ako se ne budemo jos culi u toku veceri, lepo spavaj!

[revox]

Joj, sve sam prepisao od tebe,  sinoć mi je ostao komp upaljen, a ja sam uredno zaspao i to onako bez veze u dnevnoj sobi. Trgnem se onako ukočenog vrata, shvatim da je pola tri, ugasim komp i odem u krevet. Tad sam ti i poželeo laku noć. Koliko god glupo bilo, nasmejao sam se setivši se tvog pisma kad si mi pričala o svom spavanju sa upaljenim kompom.

Slobodan dan?, pa evo npr danas je nedelja, ne radim za promenu, sutra tek uveče, mislim da će mi i petak biti slobodan. Ma milinica jedna. 
Imam i ja dvoje dece, ćerku (24) i sina (15), oboje žive sa svojim majkama, svrate do mene kad žele, dobri su, ma moji su i to je mislim lepo.

Činiš da se pozitivno, lepo osećam.  Na to sam mislio, a u profilu mi nije bilo jasno ono o uspehu i razlozima.
Priča lepa, opuštena, jednostavna, prijatna. Gledaš mene i shvatiš da još nisu umrle sve pozitivne budalice i sanjari. Valjda tako nekako. Naravno postoje i oni koji s prezirom gledaju na takvo stanje stvari, al šta da im radim.

Uh zamalo da zaboravim:
Dobro jutro! Eto pijem sad kafu s tobom, još sam u pidžami, probao sam tvoj fazon sa 5 min, pa sam dodao još 5. Nije loše, čak šta više, ali ne može uvek.
Kakva si ti sa buđenjem ujutru, jel možeš odmah da funkcionišeš ili ti treba vreme da shvatiš gde si? Ja sad zapitkujem, još uvek malo sanjiv, ali mi je nekako drago da ti sad ovo pišem. To je kao da razgovaramo uz tu famoznu jutarnju kafu. Bože koliko sam je samo puta pomenuo, pomislićeš da ništa drugo ne pijem i ne jedem.

Izgleda da je još jedan lep dan pred nama, valja ga iskoristiti, maksimalno. Sve imam utisak da ćemo iz majica sa kratkim rukavima, preko noći uskočiti u pola metra snega. Nema viša polako, samo oštar rez, leto zima. A jesen volim zbog boja, još uvek toplog sunca, provlačenja nogu kroz opalo lišće u šetnji kroz prirodu. To mi sad nekako toliko brzo prođe, da ga skoro i ne primetim.

Da ne pričam samo ja, a ti ne možeš da dođeš do reči, pozdravljam te i slušam. 

[revox]

Sad sam došao sa posla, taman prošla ponoć. Gledam ima li te, prijavim se, kad eto tebe posle par minuta. Slučajno ili namerno… procenite sami. 
Ako je namerno, drago mi je, ali baš. Uostalom to i ja radim da si ti na vezi iz „samo meni znanih razloga”.
Vidim da ni poruka od nedelje ujutru još nije prošla, sad je utorak pola jedan, a taman sam se ponadao da se nešto ubrzalo. No, sad šta je tu je. Dok nešto ne promenimo biće tako.
Kako si mi ti?
Hajde da spavamo, sutra je novi dan, ma biće bolje!
 

[vodi me sa sobom]

Hello! Pa kako si covece? Vidis sad kako je meni bilo kada mi se desilo da odem da spavam sa upaljenim kompom. Premda za razliku od tebe ja se nisam budila ukocenog vrata

Ti to imas dvoje dece, sa dve razlicite zene?

Drago mi je sto si stekao taj utisak da sam pozitivna osoba, jednostavno i jesam takva Uvek kao argument kazem da je sve oko nas jednostavno toliko ruzno da prosto moras biti pozitivan i optimistican Iako mi se desavalo da kad to kazem da me ljudi gledaju kao da sam pala sa Marsa!

Sta znam ja ponekad ustanem skroz lagano, ali zato ponekad znam da budem kriticna, pa samo odlazem vreme. Jos ako pritom znam da to nesto i nije tako bitno, onda tek znam da budem katastrofa... Sta ces? Jednostavno volim da spavam! Pazi kada sam taman pomislila da te pitam je li ti jedes nesto ili samo pijes kafu!?

A sto se tice vremena, imam utisak da se u toku dana izmenjaju dva godisnja doba. Preko dana bas bude lepo, ali nocu je kriticno hladno! Cak sam se razmisljala da li da ukljucim malo grejalicu koliko mi je hladno.

Pozdravljam te i laku noc. Cujemo se sutra!

[revox]

  Hej, pa ti si jedna mala smrzotina!
Moram priznati da nisam zimogrožljiv, volim da spavam u svežoj sobi, a ostalo rešavam ako treba i sa dva ćebeta, dobro može i jorgan tokom zime. Nikada nisam imao centralno grejanje, odrastao sam u kući, a sve te stare kuće su se jako teško grejale. Valjda odatle i ta navika.

Lepo je pročitati tvoje pismo za dobro jutro, pogotovu kada se uspavam ovako kao danas, al šta da radim, to mi se dešava ponekad kada ponedeljkom radim uveče, kao sinoć npr. 

Pa to za decu si dobro pročitala, nadam se da ti ne smeta takva moja „prošlost”? Uostalom i sama si prošla kroz to i predpostavljam da se slažeš da ako nešto ne valja, ne treba po svaku cenu istrajavati u tome. Stekao sam utisak da si i ti osoba koja preko nekih stvari ne može da pređe, a pogotovu da po sebi gaziš. Dostojanstvo se mora sačuvati, jer ništa nije vredno pljuvanja po samom sebi.
Imam utisak da ćemo jednoga dana (nadam se da će doći) kada budemo razgovarali, moći satima da pričamo, i da ćemo puno toga sličnog pronaći. A ti me ispravi ako grešim! 
S druge strane, kako očekivati da neko ko ima godine slične našim, bude bez imalo iskustva životnog. Mislim da bi to bilo neprirodno.
Nikada nisam shvatao ljude koji rođenjem deteta prestaju da žive svoj život. Meni je i to malo sumanuto, uostalom deca porastu i odu, a onda ti koji su svoj život zaboravili ostaju sami i postanu izuzetno posesivni, na štetu rođene dece. To nije lepo, i onda mi nije jasno o kakvoj ljubavi prema potomcima pričaju, kad ih na kraju guše. 

Joj, kako mi se sad nešto ništa ne radi, sad bi ja sa tobom ovako do sutra, al nešto mi govori „Pokreni se Milane, ode ti dan!”
Pozz i veeelikii 
P.S. stalno razmišljam, kako bi reagovala kada bi ja bukvalno shvati kraj tvog pisma?

[vodi me sa sobom]

Pa nije bas da sam zmrzotina, ali nisam bas ni tolerantna na hladnocu...

A sto danas nisi pio kafu? Zato sto si se uspavao?

Naravno da mi je smeta "tvoja proslost", u nasim godinama je prosto normalno da imamo "proslost" iza sebe, ali s druge strane ako vec u njoj nesto nije valjalo onda to korigujemo za buducnost! Zar ne? To si dobro primetio da sam dostojanstvena. Mogu samo zamisliti nas prvi susret... imam utisak da necemo zaklapati 7 dana Ali o tome cemo kada vec bude dosao taj dan!

Nisam najjasnije razumela poslednju recenicu?

Cujemo se sutra! Pozdravljam te i ovog puta cu ti pozeleti ugodan dan!

[revox]

Eto meni pisma za dobro jutro. Vidim te, vidiš me ujutru, eto sad pijem kafu, možda i ti to radiš. Danas sam ustao u uobičajeno vreme. Još kad mi poželiš, stvarno mislim da će i biti ugodan dan.

Pa moja poslednja rečenica se odnosila na tvoju poslednju rečenicu, ali no dobro. Čujemo se i na ovakav način, mada ne mogu baš da se pravim da ne bi voleo i na drugačiji način to da uradimo, a kad već kažeš da će taj dan doći, verujem ti! A takođe ne mogu ni da sakrijem da sa nestrpljenjem očekujem taj dan, nekako mi je ovo dugo, sad možda i zbog toga što moje poruke još uvek dugo putuju do tebe. Eto to sam nekako mislio, a nadam se i da si ti slično pretpostavila. 

Pitala si me zašto sam se uspavao. Čini mi se da ti rekoh da sam isuviše kasno legao. Kad iskočim iz ritma, to me malo poremeti. Taj ponedeljak mi je malo kritičan, jer po navici ustanem rano, pa ceo dan nekog posla, a onda uveče smena na radiju, i dok dođem kući, (dok pogledam da li mo je „neko” pisao), dok se spremim za spavanje, oteglo mi se onoliko sati budnog stanja. Ali vidiš da se dosta brzo vratim u normalu. 

Eto ja sam se malo raspisao, dajem sada tebi reč. Nisam te pitao jel su deca sa tobom, kolika su. Onako, sam sam razmišlljao s kim živiš, ništa strašno. Stalno ja nešto razmišljam?! Meni to dođe normalno da razmišljam o nekome ko mi nešto u životu znači?

 :-*M

P.S. Vidim da moje poruke stižu kod tebe zorom ranom, pa ću ti zbog toga poželeti jedno lepo dobro jutro! 

[vodi me sa sobom]

Aha, sad sam shvatila sta si hteo time reci. Znas kako ja nekako mislim da ce i to doci spontano-samo od sebe. Mislim da nemamo razloga za bilo kakvu zurbu

Pa do kada ti traje ponedeljkom ta emisija? Vidim ja se ne das tek tako izbaciti iz koloseka

Da deca su samnom i sad to sad vec i nisu deca, vec jos malo odrasli. Samo neka su oni meni zivi i zdravi!

Pozto znam da ces ovo ujutru procitati, onda i ja tebi zelim dobro jutro