Džepovi su mi uvek puni nekih sitnica, neke od njih mi često zatrebaju kada lutam po prirodi i posvećeno tragam za pečurkama, šumskim voćem i divljim spanaćem
; ta lutanja me inspirišu i u meni bude pesnički zanos, pa njime oplemenjen počnem da zračim ljudskom toplinom i imam neodoljivu poterbu da nekoga zagrlim; zato izađem napolje u potragu za devojkom kojoj je to potrebno, ali njima kao da nije do toga, već im je jedino stalo do zevanja u moju guzu koja je vrlo lepa; voleo bih sa jednom posebnom iskreno da razgovaram o tome i svemu ostalom, na moru recimo, vozeći bajs sa njom, sa jednom sa kojom bih mogao zajedno da pevam u kadi dok se brčkamo, koja voli dobre knjige kao i ja, koja bi volela da joj vrelim i jedrim usnama ljubim tanani vrat dok joj skidam čipkani veš i šapućem na uvo sve one prefinjene reči koje inteligentnu ženu znaju da očaraju; sanjam da se sa takvom devojkom popenjem na dekinu trešnju da se kao deca najedemo, da odlazimo u pozorište, pomažemo jedno drugom u svemu, da zajedno sanjamo kako smo dve ptice u letu, lagane i slobodne...
Čuo sam da ovde ima jedno takvo piče?
